Tržište Evropske unije (EU) otvoreno je isključivo za plasman bezbedne i kvalitetne hrane za svojih 455 miliona građana. Ukoliko Srbija želi da izvozi u ovaj, ali i druge delove sveta, mora u proizvodnju hrane da uvede sistem analize opasnosti i kritične kontrolne tačke - Hasap (Hayard Analysis Critical Control Ponts - HACCP)

Sertifikat Hasap je 1. januara 2006. godine postao obavezan za sve one koji žele da izvoze hranu na tržišta EU i Svetske trgovinske organizacije. Od 1. januara 2009. godine Hasap će u Srbiji morati da uvedu svi proizvođači koji podležu pod zakon o veterini. To znači da neće biti moguće da neko ima klanicu ili mlekaru bez Hasapa, a kamoli da izvozi.

- U Srbiji, prema nekim grubim procenama, ima oko 15.000 preduzeća koja još nisu uvela ovaj standard, dok ga je, takođe prema grubim procenama, između 3.000 i 5.000 preduzeća implementiralo - tvrdi za Biznis Janoš Varga, direktor sertifikacione kuće „Konsakt" za Srbiju, čije je sedište u Mađarskoj.

Cenovnik standardizacije

Varga objašnjava da sam proces standardizacije, odnosno posao koji obavljaju sertifikacione agencije, nije skup.

- Primera radi, posao koji mi obavljamo košta jednu firmu, bez obzira na njenu veličinu, između 2.000 i 5.000 evra. Ono što je mnogo skuplje je investiranje u infrastrukturu da bi se preduzeće dovelo do određenog nivoa kako bi uopšte mogao da implementira bilo koji standard - tvrdi on.

Varga ističe da se „Konsakt" upravo u tome delu razlikuje od drugih sertifikacionih kuća.

- Najlakše je ući u neko preduzeće i ponuditi idealno rešenje. Međutim, postavlja se pitanje ko će to da plati. Zato se mi uglavnom rukovodimo optimalno realnim rešenjima - kaže Varga.

Cenovnik standardizacije, prema njegovim rečima, ne zavisi od broja zaposlenih, već od broja tehnologija, odnosno proizvoda.

- Možete imati ogroman sistem koji ima samo jedan proizvod i za to ne treba puno novca, ali zato možete imati malu fabriku koja ima mnogo proizvoda. U svakom slučaju, nije cena usluga konsultantskih kuća problem, koliko je problem u ulaganju u infrastrukturu - kaže on.

Varga dodaje da su klijenti ove agencije ulagali između 50.000 i čak šest miliona evra da bi mogli da standardizuju proizvodnju.

„Konsakt" je u Srbiji počeo da radi 2004. godine i sada zapošljava deset stručnjaka, dok ih u Mađarskoj, Slovačkoj i Rumuniji ima ukupno 80. Veće interesovanje za uvođenje Hasapa pokazalo se tek 2006, kada je Ministarstvo poljoprivrede počelo da subvencioniše standardizaciju. Od tada, ova kuća je pomogla čak 70 preduzeća iz Srbije da uvedu Hasap.

Proces uvođenja standarda je veoma dug. Dakle, krajnje je vreme da oni koji to nisu uradili počnu taj proces, koji prosečno traje između šest i 18 meseci - tvrdi Varga.

Zahtevne procedure

Preduzeća iz EU koja rade s prehrambenim proizvodima postala su znatno selektivnija u poslovanju sa dobavljačima iz zemalja van EU. Dakle, proizvođači i izvoznici prehrambenih proizvoda koji žele da plasiraju svoje proizvode na tržište EU moraju u svoje poslovanje da uključe procedure vezane za bezbednost hrane i uvedu sistem integrisanog osiguranja bezbednosti proizvoda, razvijen na principima Hasap.

U nekim slučajevima je za održavanje poslovnih aranžmana potrebno zadovoljiti i dodatne higijenske zahteve za pojedine proizvode, na primer za meso, mleko, mlečne proizvode. Preduzeća iz EU neće kupovati čak ni sirovine iz drugih zemalja ukoliko im ovaj sistem ne garantuje da će proizvod njihovih fabrika biti bezbedan za ljude. Zbog svega toga je uvođenje Hasap sistema obaveza za srpsku prehrambenu industriju.