Kako do državnog novca

Autor: Olivera Bojić

Foto: Branislav Ješić

Mala i srednja preduzeća mogu podići kredite za likvidnost od 20.000 do 500.000 evra i investicione od 30.000 do 1,5 miliona evra. Namenjene su im i pozajmice međunarodnih institucija od ukupno 480 miliona evra

Mala i srednja preduzeća listom iščekuju subvencionisane kredite koje bi banke trebalo da puste u drugoj polovini februara.

Od 122 milijarde dinara državnih podsticaja za kreditiranje privrede, mala i srednja preduzeća mogu podići kredite za likvidnost od 20.000 do 500.000 evra i investicione od 30.000 do 1,5 miliona evra. Mogu računati, takođe, i na zajam od međunarodnih institucija koji ukupno iznosi 45 milijardi dinara. Prednost prilikom dodele kredita imaće pretežni izvoznici, u koje će spadati, kako je predviđeno, preduzeća koja umesto dosadašnjih 70 odsto svog prometa, polovinu prodaje zarađuju od izvoza.

Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.

Komentari (1)

Unestite tekst komentara:

19. februar 2009. 16:39:27

| Mladen

Finansirati proizvodnju kada je čitavo društvo u besparici i dugovima je zagarantovani put u propast, jer ne postoji tražnja koja bi tu robu otkupila.
Nije privreda ta koja stvara novac, nego je novac taj koji pokreće privredne aktivnosti i posledično rast društvenog bogatstva. Zašto onda država dozvoljava masivnu nestašicu novca u opticaju čega smo svi svedoci?
Država bi mogla bez problema da zaobiđe banke u procesu kreiranja novca, čime bi ne samo oslobodila svoje društvo i privredu tereta kamate(zelenašenja), već bi imala i direktnu kontrolu nad novčanom masom i time jednostavno rešila problem nelikvidnosti.
Ovakav kakav je sada, monetarni sistem odgovora samo interesima privatnih banaka i njihovim vlasnicima.